Заручница Лаза Радановића. 0001    Кад се жени Радановић Лазо, 0002    Он испроси лепоту девојку, 0003    И сакупи иљаду сватова, 0004    Оде право двору девојачком; 0005    Далеко и мајка угледала, 0006    Угледала, па је беседила: 0007    „Сад ћу стати на двор на капију, 0008    „Да ја гледам кићене сватове.” 0009    Кад су свати близу двора били, 0010    Беседила девојачка мајка: 0011    „Иду, ћерко, кићени сватови, 0012    У чије ће дворе улазити? 0013    „Чија ће и мајка дочекати? 0014    „Чија л’ браћа коње прихватити? 0015    „Чиј’ ли баба вином послужити? 0016    „Чија л’ сеја даром даривати?” 0017    Кад девојка речи разабрала, 0018    Беседила својој старој мајки; 0019    „Ој старице, мила мајко моја! 0020    „То је, мајко, Радановић Лазо, 0021    „И то су му кићени сватови, 0022    „И право ће нашем белом двору; 0023    „Веће слажи моје беле даре: 0024    „Ти ћеш, мајко, свате дочекати, 0025    „Моја браћа коње прихватити, 0026    „Моја сеја даром даривати, 0027    „Мили бабо вином напојити.” 0028    Док су свати у двор улазили, 0029    Завади се мајка и девојка, 0030    Не о граде, ни о винограде, 0031    Већ о једну танану кошуљу; 0032    Мајка оће да остави сину, 0033    А девојка своме ђувегији; 0034    Тад’ се мајка на њу наљутила, 0035    Па је стала двору на капију, 0036    На студен се камен наслонила, 0037    На камену грозне сузе лије, 0038    Њу ми пита Радановић Лазо: 0039    „Ој Бога ти, мила мајко моја! 0040    „Која ти је голема невоља, 0041    „Те ти ниси свате дочекала, 0042    „Већ си стала двору на капију, 0043    „На студен се камен наслонила, 0044    „И на њега грозне сузе рониш?” 0045    Мајка Лази тијо одговара: 0046    „Ао Лазо, зете несуђени! 0047    „Како ћу ти ја весела бити, 0048    „Како л’ свате јадна дочекати, 0049    „Кад је твоја умрла девојка, 0050    „Јуче смо је младу саранили?” 0051    Онда Лазо мајки говорио: 0052    „Казуј гробље, гди је укопана. 0053    „Да ја видим и мртву девојку.” 0054    Кад је мајка речи разабрала, 0055    Беседила Радановић-Лази: 0056    „Ја ти гробља не смем казивати, 0057    „Јер је код нас чудан адет пост’о: 0058    „Кад умире под прстен девојка, 0059    „Не копа се у то ново гробље, 0060    „Већ се баца у то сиње море.” 0061    Кад то чуо Радановић Лазо, 0062    Беседио кићеним сватовма: 0063    „Ој сватови, моја браћо драга! 0064    „Чекајте ме у беломе двору, 0065    „Док отидем на нове пазаре, 0066    „Да ја купим свиле свакојаке, 0067    „Да ја плетем мрежу шаровиту, 0068    „Да ја тражим по мору девојку, 0069    „Ил’ ћ’ у мени живо срце пући.” 0070    Кад је Лазо ово беседио, 0071    Слушала га танана робиња, 0072    Па је њему тијо беседила: 0073    „Господару, Радановић-Лазо! 0074    „Није твоја умрла девојка, 0075    „Већ се она с мајком завадила, 0076    „Ни о граде, ни о винограде; 0077    „Већ о једну танану кошуљу: 0078    „Мајка оће да остави сину, 0079    „А девојка теби да понесе.” 0080    Кад је Лазо речи разабрао, 0081    Он беседи куму и деверу: 0082    „Ој Бога вам, куме и девере! 0083    „ Ви идите горе на чардаке, 0084    „Доведите лепоту девојку, 0085    „У њене јој даре не дирајте, 0086    „Јер у мене доста дара има.” 0087    Кад то чуо куме и девере, 0088    Послушали Радановић-Лазу: 0089    Отидоше на горње чардаке, 0090    Доведоше лепоту девојку, 0091    У даре јој ни дирнули нису. 0092    Кад су Божји закон савршили, 0093    Девојка се са родом опрашта: 0094    Љуби оца, љуби стару мајку, 0095    Љуби браћу и милу сестрицу, 0096    Па је мајки онда беседила: 0097    „Опрости ми, мила мајко моја! 0098    „Што сам теби, мајко, сагрешила.” 0099    Али мајка куне без престанка: 0100    „Мила кћери, и тебе не било! 0101    „Ни допрла тамо, ни овамо! 0102    „Већ остала среди горе чарне.” 0103    Кад девојка речи разабрала, 0104    Уд’рише јој сузе од очију. 0105    Дигоше се кићени сватови, 0106    Одведоше лепоту девојку. 0107    Кад су били среди горе чарне, 0108    Ал’ девојку заболела глава, 0109    Беседила свом ручном деверу: 0110    „Ој девере, мој злаћен прстене! 0111    „Ти ми зовни Радановић-Лазу.” 0112    Кад је девер речи разабрао, 0113    Брже оде Радановић-Лази, 0114    Па је Лази тијо беседио: 0115    „Ајде, Лазо, брже у натраге, 0116    „Девојка се наша разболела, 0117    „На кума се главом наслонила.” 0118    Кад је Лазо речи разабрао, 0119    Он отиде лепоти девојки, 0120    Па је пита Радановић Лазо: 0121    „Што је теби, лепота девојко? 0122    „Што је тебе заболела глава?” 0123    Девојка је њему беседила: 0124    „Господару, Радановић-Лазо! 0125    „Де ми скупи кићене сватове.” 0126    Скупи Лазо кићене сватове, 0127    Девојка им лепо зафалила 0128    На љубави и на пријатељству; 0129    Сваком дала по киту босиљка, 0130    Лази дала танану кошуљу, 0131    За коју се с мајком завадила, 0132    Па је њему тијо беседила: 0133    „На кошуљу, Радановић-Лазо! 0134    „Под грлом јој пуце јадиково, 0135    „Јадиково и чемериково: 0136    „Кудгод одиш, нека јадикујеш; 0137    „А гди станше, да чемерикујеш; 0138    „А мене је заболела глава, 0139    „А од срца преболети не ћу.” 0140    То изусти, па душицу пусти. 0141    Тад’ је Лазо сватом беседио: 0142    „Сад на ноге, кићени сватови! 0143    „С наџаци јој раку ископајте, 0144    „А сабљама сандук сатешите, 0145    „Више главе ружу усадите, 0146    „Око гроба клупе направите, 0147    „Ниже ногу бунар ископајте: 0148    „Рад’ мириса нек се ружом ките, 0149    „Од умора на клупе седају, 0150    „А од жеђи ладне воде пију.” 0151    Често Лазо на гроб излазио, 0152    Па је пит’о своју заручницу: 0153    „Јел’ ти, душо, земља дотешчала?” 0154    Девојка му мртва одговара: 0155    „Није мени земља дотешчала, 0156    „Већ је тешка материна клетва.”